Finansije i Osiguranje - Srbija

Zlato kao pametna investicija

Cena zlata je trenutno blizu istorijskog maksimuma jer se trenutno prodaje po ceni od 1.980 dolara po unci. Jačanje vrednosti zlata dolazi u trenutku kada je bankarski sektor ugrožen, a nekoliko banaka u svetu već je bankrotiralo. Trend ulaganja u zlato je u stalnom porastu. Podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da se od 2000. godine do danas taj trend povećavao za 12 odsto godišnje. Zlato obično postiže veće vrednosti tokom recesije, ekonomske krize i političke nestabilnosti.

Srbija je sa 38,1 tonom zlatnih poluga u deviznim rezervama vodeća zemlja u regionu po količini tog plemenitog metala, deponovanog u trezorima NBS, a u svetu je na 54. mestu.

Ministarstvo rudarstva i energetike ima podatke da trenutno u Srbiji 16 kompanija sprovodi geološka istraživanja zlata, a da su najznačajnija nalazišta zlata u rudnim poljima Bora, Majdanpeka, Velikog Krivelja, Cerova i Čukaru Peki.

U rudnim ležištima u Srbiji nalazi se oko 600 tona zlata, procena je stručnjaka Geološkog zavoda Srbije. Najviše ga iz rude bakra izdvaja kineska kompanija „Ziđin” u RTB Boru.

Dolaskom ove kompanije mnogo toga se promenilo u Boru. Za četiri godine, od gubitaša do rudnika u kojem je prosečna plata veća od 100.000 dinara. Višestruko je uvećan i budžet grada dok je istovremeno smanjena nezaposlenost.

Najplemenitiji metal se izdvaja iz svih ležišta tog rudnika u Majdanpeku, Velikom Krivelju, Cerovu, Borskoj reci i Čukaru Peki, koje je otvoreno 2021. godine.

U većim količinama zlato se eksploatiše i iz koncentrata rude rudnika Lece, iako se tretira, prvenstveno kao rudnik olova i cinka. Zlato se pojavljuje i kao proizvod rudnika olova i cinka Grot kod Vranja.

Predsednik Vučić je govoreći nedavno  o otkrićima nalazištima zlata u Srbiji, spomenuo da u jednoj siromašnoj opštini ga ima više nego u rudniku „Čukaru Peki”.

Zlata u Srbiji, osim u trezoru NBS, ima na mnogo mesta. Dosadašnjim geološkim istraživanjima utvrđeno je da se zlato pojavljuje na skoro 200 lokacija.

Celokupna količina proizvedenog zlata, prema zakonu, mora prvo da se ponudi Narodnoj banci Srbije, a slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, „Ziđin” ili već ko ga je ponudio,  mogao bi da traži dozvolu za izvoz.

Kompanija „Ziđin”  je do sada Narodnoj banci Srbije prodala 5,74 tone zlata. Zlato čini 14,5 odsto deviznih rezervi Srbije i vredno je 2,1 milijardu evra.

Pomama za zlatom kroz istoriju je imala i ima svoje talase, nalete i padove. Boja zlata je kao magnet, niko na njegov sjaj nije imun, ume da zaslepi. Taj magnet kad uhvati, ne pušta. Malo, malo pa se u svetu rašire priče gde bi to moglo da ga ima. I onda pohrle tragači i kopači.

Proključalo je žešće polovinom 19. veka. Priča, između legende i istorije, kaže da je izvesni stolar Džejms Maršal iz Nju Džersija 1848. godine, radeći na izgradnji rečne vodenice u planinskom vencu Sijera Nevade u Kaliforniji, otkrio zlatnu rudu. Glas se raširio brže nego prerijski požar. Pohrlile su kolone kopača, avanturista i probisveta željnih bogatstva, a stanovništvo u dolini Sakramento za nekoliko godina se umnogostručilo. Ta najezda na Kaliforniju smatra se i danas jednom od najvećih svetskih migracija. A da sudbina ume da se poigra, ni Maršal ni Džon Siter, na čijem se zemljištu ispiralo i prekopavalo, nisu se obogatili, već su skončali u bedi, sastavljajući kraj s krajem.

Otkriće velikih količina zlatnog grumenja „zlatne groznice” dovodile su i 1888. godine hiljade ljudi u Zapadnu Australiju, pa na samu kanadsko-aljasku granicu i reku Klondajk, 1897, potom u Novu Gvineju, 1926. godine.

U Srbiji je od davnina poznato da oblast u dolini Peka važi za predeo koji je bogat zlatom. Eksploatacija iz rečnih nanosa Peka počela je još u vreme Rimljana. Posle oslobađanja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem 19. veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji, pa i u socijalizmu, u „zlatno Titovo doba”.

U tu svrhu korišćeni su specijalni bageri za vađenje zlatonosnog peska. Mnoge porodice se generacijski u tim krajevima bave ispiranjem zlata. S promenljivim uspehom, ali i dovoljnim dokazom da od tog zanata može da se živi. A predanjima, pričama i bajkama o tome ko je koliko pronašao, nikad kraja.  Pre nekoliko godina je bila priča da je planina Rogozna puna zlata, te da imena selima nisu davana tek tako jer ne bez razloga u sebi sadrže tu reč: Zlatarevina, Zlatni Laz, Zlatare, Zlatni Kamen, Zlatište.

I danas ima onih koji tragaju kod nas za već pronađenim zlatom, sakrivenim ćupovima i nakitom, nego onih koji po potocima ispiraju korita. Tragači veruju da postoje mesta koja čuvaju svakojako blago, od ćupova s zlatom do zlatnih kovčega. Kroz istoriju stanovnici ovih prostora su mnogo puta morali da spasavaju glavu, a velike i male riznice skrivali su na teško dostupnim mestima u nadi da će se jednog dana vratiti. Ta očekivanja su često ostajala puste želje, pa su širom Srbije ostale bezbrojne „skrivnice” koje čuvaju svakojako blago. Bar tako govore „zlatari”, kako se u narodu nazivaju tragači za blagom.